Stani vrijeme, di ćeš?

Stani vrijeme, di ces?

Nisam im stigla dovoljno izljubiti bucmaste obrascice. Ni ta stopala mala, smradice najdraze. Rucice im prebrzo rastu i znam da ce doci dan kad vise nece stati na moj dlan.

Stani vrijeme, kamo zuris?

Nogice su im sve brze i sve im teze pratim korak, a jos jucer moje narucje bilo im je citav svijet.

Vrijeme, kamo mi ih vodis? Dalje i dalje, a malo prije sanjali su na pedalj od mog srca.

Vrijeme, znas li da ce me trebati sve manje i manje, i da cu budna provoditi noci strepeci, ceznuci za onim danima kada sam ih budna drzala na grudima?

Neke nove avanture i snovi su mi ispred njih, i za cas ce doci dan kada nece traziti pricu prije spavanja.

Stani vrijeme, ma di ces? Neka mi jos pelena i dohrana, beskonacnih dojenja i nanasanja, neka prvih koraka i zubica, neka prvih slova i poljubaca u razbijena koljena.

Stani bogati, kamo zuris? Ima vremena. Neka pusa i zagrljaja i smijeha…

Uspori, odmori. Samo jednom u zivotu se ovako voli.