Blockbuster, Zoran Žmirić

U jednoj književnoj FB grupi povela se nedavno rasprava o tome valjaju li ili ne valjaju domaći autori. Konkretnije, je li to što pišu “probavljivo” ili “neprobavljivo”. Osobno mi je kompletno neprobavljivo da se toliko različitih ljudi svodi na isti nazivnik, dobar ili loš, samo zbog pripadnosti ‘nama’ (kome to točno?) ili ‘njima’. Kako je to pero ‘našeg’ autora baždareno drugačije od ‘tuđeg’ i po čemu?

“Normalan se čovjek u nenormalnim uvjetima ponaša nenormalno.”

S tim na umu, mislim da bi bilo pošteno reci da, kao i svi ostali, imamo gomilu sjajnih, gomilu osrednjih, a sigurno i hrpu loših autora. Kao i odličnihh autora koji ponekad napišu vrhunske stvari, ponekad osrednje, a moguće da im se dogode i one loše.

U vrhunske autore koji pišu vrhunske stvari apsolutno spada Zoran Žmirić sa svojim Blockbusterom (i ne samo njime). Nadam se da vam nisam time otkrila toplu vodu, ali ako ste sumnjičavi prema domaćim autorima, ne znate od kud bi krenuli, sve vam se to čini isto i “ne čitate domaće jer vam Šenoa u srednjoj nije legao, pokušajte s Blockbusterom.

“Jedan džoint. Metak je na tržištu koštao koliko i jedan džoint. Za tu cijenu svatko je od nas mogao biti živ ili mrtav. Pomislio sam kako bih volio znati koliko je koštala Šimina smrt.“

Osim što širi vidike, prizemljuje u sekundi, čita se u dahu i tjera na razmišljanje, Blockbuster na sjajan način objašnjava i problematiku ‘naših’ i ‘tuđih’. Pročitajte ga kao lektiru, kao udžbenik iz života, a onda ga kroz život još koji put ponovite kao da je vaš osobni, privatni dnevnik.

Jest, zaudara na krv, metke, čizme i sardine, ali je i izuzetno, izuzetno terapeutsko iskustvo.